Jamie Parizer

Mogla je bit jedna.
Al bile su dvije.
Sad smo tri.

Ova izuzetna haiku pjesmica oslikava kako je u jen -dva- tri Jamie postao budući tatica.
Sad Vam je jasno zakaj malo slabije pišem, ne?

Puno Vas voli Vaš,
Jamie Parizer

Dobar dan!
Jamie Parizer trenutno se nalazi u jednom razdoblju života kad sve vrvi nevjerojatnim slučajnostima i ogromnim životnim prekretnicama. Uvijek ga zadivljuje kak to dok ti je sve u kurcu, uvijek se nekej dogodi, uvijek se nekej poklopi, slučajno sretneš nekoga ili slučajno započneš nesvakidašnju temu s nekim; i odjemput ti se život okrene naglavačke (miševi i mačke). Vele ljudi svako zlo za neko dobro. Jebo mi pas ak nije. Tak da Jamie trenutno visi naglavačke i treba mu neko vreme da se malo prilagodi na novu gravitaciju.
Jeste se ikad gledali nekome onak glavu naopačke. Recimo dok neko leži, a vi se spominate s njim stoječki. Ili vam neko nasloni glavu u krilo... Čoveče, nemreš verovati na kaj to liči. To je somolika nakupina sa nekim ticalim(obrve) i sa otvorom na sred čela(usta). Čak i najljepša pička naopačke zgleda ko degenerik. Užas. Veze su pucale zbog toga.
Pouka? Stvar je u perspektivi i zato nikad ne dajte da vas neko ikad vidi naopačke.
Voli Vas vaš Jamie Parizer

Kretenoidna glupača. Jamie Parizer stvarno ne može vjerovati kak se jedno slatko stvorenje u sekundi može pretvoriti u odvratnu aždaju. To grize, reži, para na vuha ide van. Jebote.

Al pametna je ona. Podjebava samo na fin način. Mozak joj zatitra kao indikator na najmanju mogućnost da se započne bilo koja razina verbalnog ugnjetavanja. I da, nebi ona bila ona kad svaku mogućnost provokacije ne bi u potpunosti iskoristila. Krajnje je nevažno dal se Jamie Parizer recimo s njom slaže u nečem ili ne. Iako se možda slažeju u nekoj stvari, ona nikad ne izbjegava priliku da izvede dobro izvježbanu točku soljenja pameti. Navodi Jamija da veli neke stvari koje on uopće ne misli, a onda, sva sretna jer ima priliku, iskrevelji svoje unaprijed pripremljene protuargumente. Nemreš bit dovoljno pametan da si neznam kaj.

Isto se dogodilo i jučer. Ničim izazvana krenula je u uništavanje psihičke stabilnosti dragog nam Jamie Parizera. I prvo se dobro držao. Malo je popuštao, malo zatezao, ko da mu je mrcina zagrizla ( na ribički štap). Zna on metodu- Pusti babu da se zlaje. Al, ona je i dalje uporno kenjala. Pa ovo, pa ono, pa ovo pa ono, pa ovo, pa ono. «Joj, pa ti mene uopće ne slušaš! Ma budalo! A kaj dok je tebi neki bed? Kome ja uopće pričam! Ma ti si budala totalna.» Pa čak i napromišljenije zucanje sa Jamieve strane ne bi moglo spriječiti neminovno.

Nakon deset minuta iscrpljujučeg monologa, kvalitetno je izvrijeđala Jamiea pa je onda on malu nju zepitetiral. Pola sata nakon najžešćih izjava, postalo je dosta statično. Jamie na svojoj strani kreveta, leđima okrenut od nje, a ona na svojoj strani. Isto zguza.

I sad si kao razmišljaju o tome kaj je izrečeno. Oba dva znaju da su pretjerali. Al misli si Jamie: « Ona je prva počela. Glupača jedna. Joj kak je mrziiiim. Ma joj ne mrzim je. Al fakat je glupa. Al, nebum joj se sad ja ništ išel ispričavati. Nek si misli.»

A ona, normalno s druge strane brije ženski scenarij. «Ma kreten jedan. Kaj mi se sad tak s leđima okrenul? No, daj, Jamie reci nekej! Joj, baš sam glupa…. Al, nebum ništ započinjala ja. Nek on malo taj svoj muški ponos obuzda». I tak su šuteli. I šuteli.

I Jamie je zaspal. A usred noći, vidi ti nju. Maloj pijavici je žal. Ona bi se sad stiskala. Baš kad je se Jamie najljepše namjestil. Sad se odlučila ispričat. Kakva je to strategičarka, da nemreš vjerovat. Zna ona dobro, ak napadneš noću, da se dio sna izmješa sa javom. I da se baš zbog toga Jamie sutra nebu više ničeg sječal. Pogotovo toga da je ona usred noći ipak odlučila progutati svoj ženski ponos.

Ili se možda ipak prevarila? Luzerica. Da sam zaboravil, ne bi Vam danas pisal o tome, ne? Joj, mrzim taj glupi PMS. Nemreš ni spavat na miru.

Voli Vas sve Vaš
Jamie Parizer

«Što to ima u ljudima tužno…» pjeva na radiju, a Jamie pomisli: Vidiš fakat!

Jedrenjak Jamievih misli okrznuo je ogromni ledenjak davnine. Dijelići prošlih trenutaka, rastepli su se po palubi rušeći i bušeći sve pred sobom. Ogromna rupa nastala tijekom udara, Jamiea je vukla i vukla sve više i više, puneći prazne prostore Jamievih milsi sa sjećanjima iz davnih dana.Uglavnom, da ne duljim, Jamie se sjetil nečega.

Bilo je to prije par ljeta. Osunčan, okupan i svježe obrijan, vijorio je u zagrljaj svoje nove potencijalno-buduće-nekej, a možda i više. Ona ga je krajičkom oka posmatrala kako se smije. Zanimalo ju je sve na njegovom licu. I dalje. Skrivena od Jamievom pogleda mirišala je Jamievu kožu, kosu. Sam pogled na njezine sočne usnice u Jamieu je budio život na tamnoj polutci još neistraženog svijeta. Mogli su provoditi sate i sate samo gledajući jedno drugom u one male točkice u zjenicama. Malo u lijevo oko. Malo u desno (nebreš oba dva odjemput). Dan je bio prekretak za njih. Sve što je god radio sa njom ispunjavalo ga je. Da, bila je to ona prava. Ušli su jedan drugom u život ko pas u svoju kućicu nakon duge šetnje. Kao fila u punjenu kokoš. Kako li su samo uvijek bili čisti, obrijani, namirišani, pripremljeni za sve. Uh, onda se nije moglo čuti «Neda mi se «, Joj ne sad», «Smrdi ti iz usta» ili «Marš od mene krmetino jedna odvratna». Da, da. Idila. Prava pravcata idila.

Za njega je mogla napraviti SVE. A i on za nju. Odnos između njih bio je prožet poštovanjem, divljenjem, romantikom i vjerovali ili ne pristojnošću.
Jer to je bilo vrijeme upoznavanja. Vrijeme kad su se jedno drugom udvarali, ucelofanirizirajući sebe i prikrivajući sve ono kaj baš i nije za pokazivati.
Baš su si bili ajnc a.

No, jedne večeri, nakon par tjedana hodanja, desila se večera. Večera koja jednostavno traži podrig. I pali su podrizi. Ni ona ni Jamie nisu mogli odoljeti. «Hihihi, baš smo se prvi put podrignuli skupa.» Iako su se nasmijali, nije im bilo svejedno. I jednim i drugim carevala je nesigurnost.

Nakon nekog vremena, Jamie je odlučio isprobati teren i jednog dana je bez ikakvog ustrezanja jednostavno prdnuo. Onako nehajno. Baš kako prdi i dok je sam. Čula ga je. No ništa nije rekla. To je ohrabrilo Jamiea, pa je od tog dana odlučio najnormalnije prdeti pred svojom dragom kao da je sam. Bilo mu je pravo olakšanje da više ne mora stiskati šupak i moliti Boga da Tihomir ne zasmrdi.

Ona je neko vrijeme ostala ignorantna na Jamievo slobodno ponašanje, no uskoro je i njena guzica propjevala. Malo po malo, jedno su drugog ohrabrivali da budu što prirodniji. U što se to razvilo najbolje oslikava scena od prekjučer kaj je Jamie, koji je cijelu večer ispuštao tople prdeže u aromi trulih jaja, ulovio jedan svoj prdež rukama i ponio ga prema nosu svoje drage. Ona mu je u ciki oduševljenja u usta gurnula prst koji je sočno umočila u svoj ušni sekret. Kasnije su odigrali jednu rundu grudanja sa netom izvađenim stvrdnutim šmrkljima-lopticama. A dan su završili prdenjem pod dekom i zamahivanjem poplona u smjeru «suparničkih» noseva.
Al, prdeži su klasična priča. Nisu više ni zanimljivi.

Najfascinantnije promjena u evluciji veze je što se svi oni slatki romantični trenuci jednostavno istope pod naletom skrivenih mana.

Eto recimo, prije par godina, Jamie i njegova draga sjedili su pred televizorom i nestašno su tovarili sladoled. Kupili su jedno pakiranje za njih dvoje. «Ti mene hrani…ne ne ti mene hrani»....Ili…»evo za tebe još jedna….još jedna… Ma joj ma za mene uopće nije bitno. Stvarno…. Samo ti papaj»….Ko male papigice. No danas njihovo jedenje sladoleda izgleda ko borba za preživljavanje.

Već se davno prestalo sa jednom porcijom. I sad svako ima svoj sladoled i to isti, da se izbjegne svađa «čiji je veći».
Jamie Parizer inače jede sladoled puno sporije nego njegova draga koja munjevitom brzinom trpa i po deset kuglica ako joj se da. U tom procesu jedenja deserta, gotovo uvijek dolazi do onog napetog trenutka kad ona sa svojoj žlicom namjerno i glasno zastruže po dnu čaše svojeg sladoleda dajući na znanje da on nema više…jadna. U to vrijeme, Jamie uživa tek u prvoj polovici svoje porcije.
Al Jamie dobro zna što ga čeka. Zna da je pitanje vremena kad će njezina žlica posegnuti za njegovom čašom. I samo šuti. Jede...i pravi se da je zagledan u televiziju… I jede… a ona struže i struže i struže… I gleda ga. Onda joj se Jamie smiluje pa joj da jednu žlicu nek cucla. I drugu. Al kod treće žlice već nastaju trzavice. Dok se na kraju ne izdere na nju da nije normalna i da je totalna neumjerena glupača. Pička joj materina i te stvari.
Tako je sa svom hranom. Sve treba biti geometrijski strogo podjeljeno na pola da nebi bilo sukoba. Ko dve gorile.

Pa onda oni divni trenuci osobne intime koji su jednostavno nestali… Jebote. Postalo je normalno prvo pišati, a onda i srati jedno pred drugim. Ništa više nije tajna. Nema više celofana. Sad se i tamponi guraju usred sobe. Mislim, neznam kaj da vam velim.
Zaključite sami. No, jedno je sigurno: povratka nema.
Pouka dana: «Svaka sloboda donosi neočekivano»
Voli Vas Vaš
Jamie Parizer

«Još i danas zamiriše trešnja» ima potpuno drugačiju konotaciju poslije ovog, ha?

Baš ftruc.

Dragi moji,
Jamie Parizer uvijek je volio pretjerivati. Pojam umjerenosti ne uklapa se u njegovu viziju normalnog života. To njegovo pretjerivanje očituje se u svim segmentima Jamievog bitka, najviše u hrani i piću. Jednostavno, obična slana grickalica vuče na nešto konkretno. Nešto konkretno vuče na fini desertić. Pa dok se prejede slatkog, opet se treba nešto slano za zbalansirati okus. Pa onda obično uleti koja litrica soka i nedajbože sladoled koji se, usput, nalazi na listi najpotrebnijih Jamievih namirnica. Sav taj obred hranjenja potraje i po nekoliko sati. Nakon čega slijedi pretjerivanju u prdenju i podrigivanju, pa pretjerivanje u mučenju mačke, pa onda, nakon trutovskog popodneva slijedi ubibogausebi večer pertjerivanja popračena ulijevanjem bezgraničnih količina pive u slabašno i izmrcvareno tijelo. Jer, zakaj bi se moralo stati samo na jednoj čaši pive? Zakaj bi samo dva kolačića morala biti desertić? Zakaj ne isprazniti cijelu kutiju keksi ili čokoladu kad je već otvorena? Mislim, ko tu kome nameče te sve nenormalne norme?

O hrani koja se nudi besplatno da i ne govorimo. Jamie bi «besplatne hrane» mogao jesti do iznemoglosti. Jamie Parzer nikad ne propušta degustaciju hrane u marketu. Tu je prvi i obavezno prođe par put, sve dok ga ne počnu gledati JAKO čudno (dok ga MALO čudno gledaju onda još nije bed). Jednom je bio na degustaciji neke pive (mislim ono, ko još nije probal Stelu?) i stojiju dve pičke oblečene u neke šuši-šuši pregačice na pultu ispred marketa i nude BESPLATNU PIVU. Mislim, da nije bil siguran da se tog dana probudil, Jamie bi sigurno pomislil da sanja. I uleti on, kao anonimus, «O pivica! Hm… Uh da mi je probati…. Kaj velite? Da smijem probati? Ma ne, stvarno? Pa vi to ozbiljno? Uf dobro, ajd kad već navaljujete! Žlop Žlop Žlop…. U hvala, doviđenja!»

Pa onda drugi ulazak, ovaj put sa naočalama. Slična spika samo sa malo manje čuđenja. I opet ŽLOP ŽLOP ŽLOP. Treći put su cure već skužile da Jamie Parizer nehajno kruži okolo, pa su mu ponudile besplatnu promotivnu kriglu (praznu), samo da ode. Jamie Parizer uzme kriglu (čuj, ipak je besplatno), nagovori cure za još jedan uljev u kriglu (da je isproba), a onda je,kao, s njima nabacil spikicu. Uvidjevši koliko je Jamie Parizer neodoljivo stvorenje, cure su ga počastile s još jednom pivicom. Kad se Jamie Parizer napojio, odlučio je pozvati svoju ekipu da podjeli s njima plijen. I ekipa je navalila. Svi su se rasturili, čak su još otišli u dučan po kištre da si sedneju tam kod pulta. Nakraju je došel neki menadžer sa zujalicom, i ekipa, i Jamie i oba dve pičke, svi su najebali. I sve otišlo u kurac.

Jednom se Jamie Parizer našao na izvjesnom radnom mjestu koje nije škrtarilo (tak jako) na svojim radnicima. I tamo, kojeg li čuda, za radnike, u bekstejđu, ima jedan ogromni «dispenzer» automat sa svakakvim sokovima. Ima čega ti srce poželi. Koka kola, sprajt, fanta limun, fanta naranča, koka kola lajt, đus, pa neki još tamo sokovi. I, ne mogavši vjerovati da je to sve besplatno, Jamie Parizer već je prvog dana navalio. Pio je koliko se piti može i još više. Ulio je sok u čašu, iz nje odma u se. I tako je Jamie uljevao sve dok se nije od te jebene koka kole lajt iproljevao po radničnom WC-ju. Drugi dan, normalno, ista stvar. Sva sreća da je uskoro promjenio radno mjesto. Samo Bog zna kak bi to završilo.

A tak kako se Jamie Parizer ugvatava na vjenčanjima i sličnim prigodama. To se samo čeka kad će uletit baba s kolačima da joj rasturi SVE. Kolači s vjenčanja najviše intrigriraju Jamie Parizera jer su svi različiti, pa od svake vrste mora probat bar 3 prije nego se odluđi za favorite. Nakon toga samo mlati po favoritima.

Kada Jamie Parizer uđe u all you can eat restoran, to automatski ulazi u knjige restorana kao dan sa najvećim gubicima. U oljukenit restoranu, Jamie Parizer krene od najbliže hrane, pa u tanjur trpa sve kaj na nekej liči. Prejede se već dok dođe do pola restorana ali nikada ne odustaje. Zadovoljan je tek kada nakraju u sebe utrpa kilu sladoleda (po izboru).

Ipak je najgore Jamieu, kad dođe doma iz dučana sa punom vrećicom, rekli bi ljudi đank fuda, i sjedne pred televizor. Uvijek ga je uznemiravao trenutak kad je morao odlučiti što će prvo trpati u sebe. Po nekom nepisanom pravilu, Jamie Parizer obično krene sa slanim, nakon čega prijeđe na slatko, koje tu i tamo ponovo presječe sa slanim. No, u tim trenucima, nije rijetkost vidjeti Jamie Parizera kako kombinira par delicija istovremeno. Tako je jednom frapirao (uh, otkud li mi samo takav divan izraz!) svoje roditelje koji su ga našli kako jede čokolino (op.a. kombinacija medolina i lješnjak čokolina- samo za znalce) u koji je umočio Pingui, te je u drugoj ruci napravio sendvič od dva ovelika komada, jedan komad je bila bijela Milka sa lješnjacima (velika) a drugi je bila Milkom sa lješnjacima i nugatom(isto velika). U isto vrijeme, ponekad je posegnuo i za banankom koji ga je sa strane vjerno čekao.

Eto, i tako naš Jamie Parizer provodi svoje dane u svojoj neumjerenosti. Katkad ga to košta novaca, katkad živaca, ali ipak je u većini slučajeva besplatno!

Pouka dana: Ništa danas….da ne pretjerujemo….

Sve Vas voli Vaš
Jamie Parizer

I još sad se sjetim tog dana. Kroz veliki prozor Jamievog ureda prodirao je šum kiše. Bio je to jedan od onih usranih dana, koji traje godinama. Jamie je svim snagama pokušavao zadržati oči i misli na kompjuteru. Ispred njega bijahu nakrcane tone papira koje su čekale na red da prođu kroz njegove snažne i muževne ruke. Bilo je negdje oko 3 sata. Taman se marenda slegla na svoje mjesto. Taj dan na meniju (kojeg li iznenađenja)-grah i kobasice.(i to pazi ovo:bez senfa!) Da, mi radnici smo prefini da bi se naša usta mazala nekim sroljarijama. Grah, pomfrit, ajvar, svinja hmorena i ak si sretan, uleti koji bolonjez. I tako dan za danom. Jedi, radi jedi, spavaj, jedi, radi, jedi, spavaj…..

No, da se vratimo mi na taj dan. Kao što smo već usvojili, Jamie Parizer posljednjim se dahom borio za snagu da izdrži do kraja radnog mu vremena. A kazaljka na satu, ko zaljepljena, polagano vuče teret vremena. I grah je učinio svoje. Nesputanom kretnjom, nakon što se uvjerio da nikoga nema, Jamie Parizer nadigne svoju zadnjicu sa tapicirane stolice i ispusti gromoglasan prdac. Tolko glasan i smrdljiv da je je na trenutak čak i kiša odlučila prestat padati. Olakšanje je ostavilo svoj znak i na Jamievom licu.

No, odjednom, što je to? Čudnog li zvuka u pozadini. Ajme, vrata od ureda se otvaraju… Uletava gospođa Ružica (nadaleko poznata po svojoj lajavosti). Baš sada ona nešto treba od Jamiea. Baš sada se odlučila rapidno približiti Jamievom stolu. Nedavno ispušten prdež bio je u svojoj najplodnijoj fazi. Cijelim uredom razlijegala se fina nota želučanog truleža. Ah, šta ćeš sada? Neznaš kome je neugodnije, Jamieu koji samo čeka reakciju gušenja ili gospođi Ružici, kojoj se preko strogog pogleda nadvila zavjesa kroničnog smrada.

Ništa nije rekla. Pretvarala se da ništa ne osjeća. Čak se zadržala i duže nego obično. Kao ono, da Jamie pomisli da ona možda ništ ne osjeća. U tom trenu Jamie Parizer kaže: «Uf ma ovdje cijeli dan nešto smrdi. Ma ta klima, ko zna šta je to povuklo. Ma užas..»
Ona je samo šutke klimnula glavom. I ode.

Znala je ona i to dobro da ono nije bila samo klima. Znala je, jer je i ona taj dan jela grah za marendu. Vjerojatno je i sama prduckala taj dan. Onako, raspoređujući prdce u manje cjeline koje nezamjetno smrde i tiho i polagano izlaze iz guzice.

Gospođa Ružica, netom nakon izlaska iz Jamieveg ureda, uputi se ka najbližoj suradnici, kojoj uz kavicu živo prepričava svoje doživljaje vezane uz odvratan smrad koji Jamie Parizer širi iz svoje guzice. Jamie Parizer time je zauvijek postao oličenje neugodnih nuspojava.

Danas čak dvije pouke: Guzica ima svoje razloge i Ono si što jedeš.

Sve Vas voli Vaš
Jamie Parizer

Još i danas Jamie Parizeru neide iz glave rečenica jednog kretenoidnog tipa koji je svoj vokalni netalent odlučio podjeliti sa raznolikom TV publikom Nove TV.

Bijaše to u famoznom TV šou 5 minuta slave koji, da ga ne vodi nadrealist Đuro, vjerojatno nikad nebi ni pomirisao bespuća domene Jamievog daljinskog upravljača. Redaju se tamo oni, nadobudni antitalenti, i jedan za drugim uništavaju koncepciju estetskog i zabavnog, lamataju svojim ekstremitetima oponašajući pokrete plesa, a iz ustiju, osim smrada, šire se disonantni tonovi jedne od megapopularnih hrvatskih zabavnih melodija.

U svoj toj raskoši svinjogojilačkog užasa, našao se i on. Zvijezda na dnu uspona, pun nade u bolje sutra, očiju punih oduševljenja i umjetničkog optimizma. I reče: "Pjevački uzor mi je Sandi."
Bio je to trenutak koji je presudio nastavak večeri.

Ja jednostavno MRZIM domaćica kekse u obliku trokuta! Neznam zakaj. Imam osječaj da bi se nekej užasno dogodilo kad bi zagrizel u to sranje. Inače, najviše volim ovim redom: srčeka, pa one zaobljene, pa kvadratiće. Trokutiće mrzim!!!!Eto.

Dobar dan!
Danas, u lijepoj prijepodnevnoj šetnjici, osunčan ljepljivim zrakama zubatog sunca, naš Jamie Parizer skoro se usro od navale sjećanja.

Dakle, što se dogodilo... Hoda Jamie pored parkića, a u parkiću idila, dječica razigrana skaču, rade ledenjače sa kamenom u sredini pa se gađaju u glavu, pesi se šnjofaju po guzici, gazde gledaju govna od svojih pasa da vide dal su se dovoljno usrali, snijeg , eto još malo pa nestao, a u pozadini, u jednom skrivenom kutku parka, jedva vidljivim s ceste, stoji jedna mala klupica.

I Jamie se nasmije jer je na toj klupici kao srednjoškolac provodio brojne burne subotnje noći opijajući se do iznemoglosti. To je bilo doba kad je Jamie u sebe mogao uliti bilo što na čemu je pisalo da ima alkohola. Ta klupica, osim Jamievog najvjernijeg prijatelja, Jamieu je bila ono sveto mjesto gdje je uporno bario komade. Znate ono, skupi se ekipa u parkiću, ulijeva se u sebe najjeftiniji alkohol iz šiptarskog dućana, pa onda se društvo rasuje po klupicama i tak… E i tak je Jamie imal svoju vlastitu klupicu za barenje pički.

Prošlo je stvarno dosta pički kroz tu klupicu, neke su samo slinile, neke su naporno inzistirale na glupim filozofskim razgovorim (one tvrde za zbarit), neke su se raskalašile do kraja. Ukratko, neke su se malo zadržale a neke su odma pobegle…

I danas ujutro, našem Jamieu navru misli i sjeti se on jedne akcije iz početaka. Ona (nazovimo je glupačica), pijana ko deva, zagledala se u Jamieve duboke oči pune ispucanih kapilara. Bilo joj je dosta jedno prek kurca rečeno »super si mi» i odma je pala. Valjda ju je dojmio topli alkoholni dah po kojem je Jamie bio uvelike poznat.

I Jamie, a što nebi, uhvati se on posla. Čuj, mala je ziher za ić do kraja, treba to iskoristit. Sline se oni, mala se sva razbucala, baca se ona po Jamiu, njihovi dahovi rade dimnu zavjesu na onoj hladnoči (čuj, vani sneg, minus pun kurac stupnjeva….), pipa ona Jamiea po raketi, raketa spremna za lansiranje, ona otkopčava šlic, diže svoju strganu (grunge je bil u modi) suknju, razvlači one debele neke čarape i oče se sesti. Na Jamia. Na njegovu vruču raketu. I Jamie je već sklopil okice, a ona nekak neuspješno hopše po njemu. Jebote kaj ti je, pomislil je Jamie i uhvati on nju malo žešće, pripremi se na ugur, kad ono-ne ide.

Jebote-KAK neide? Proba Jamie još jedanut-neide. I Jamieu ništ jasno, ma kak? Si opće žensko ti? A mala se prepala da stvarno nije normalna, kaj je normalno rezultiralo s još jačim skvrčivanjem. I na kraju, ništ od toga. Jamie ostal na suhom na onom mokrom snjegu. I ide on njoj objašnjavati kak je to normalno i da se to svakom može dogoditi ( a najrađe bi ju zakucal u snjeg i pogodil s dve tri ledenjače i tak ju ostavil nepojebanu.) Al ne, Jamie je ostal miran, on je dobar dečko, romantičan čak, rekle bi neke.

Isto tak, drugom prilikom, isto mjesto, isto je bilo hladno za popizditi, promila u krvi:«za ne bit normalan», samo je u igri bila neka druga pička. Ta je bila vatrena od početka, nije Jamie moral bariti, ona je sama vodila igru. I tak se ta razularena pičkica (nazovimo je glupača 2), kao ono, ona je sad neka seks bomba, bacakala se po Jamieu ko luda. U očima joj je pisalo «hoću te, hoću te odma!» A Jamie se fino prepustil. Nije mu ni smetalo kaj je mala slinila ko puž neki, niti to kaj je bila malo teža nego standardna pička.

I mala se nakon rajcanja i talasanja legnula na leđa, spremna da joj Jamie uvali kitu. I Jamie nacilja, krene, kad opet nejde. Ma jebote, mislil si je Jamie, kud uvijek mene te zabarakadirane dopadnu. Ništ mu nije bilo jasno, kao prvo, kak uopće to može biti? Mislim O.K., ona se nije baš opustila (kaj se iz priloženog, uopće nije dalo pretpostaviti) al da neide unatoč tom svom guranju-to si nije mogel objasniti. Onda je pukel na žensku kaj je tak začepljena. Pa da nije nije normalna, pa da si je možda tampona ostavila nutra, pa joj se na kraju smijal i rekel joj da bu možda išlo ak joj hračne na pičku-kao, onda bu se lakše poskiznulo. I onda, nije ni čudo, -kaj drugo, nego Jamie opet na suhom.

Jamie je već imal teorije da ženske imaju neke elektromagnetne štiteve ko Voyager, pa da je junf u biti u više slojeva od koji svaki ima min. 1cm debljine. Pa da je to tak tvrdo da to treba s nečim oštrim zbušiti, i tak. I fala bogu, prije nego je svoju teoriju podjelil s ekipom (koja je već naveliko jebala okolo), pičke su se lagano počele otvarati. Jedna po jedna, i začas se skoro svaka kvalitetna pička barem dva tri put kresnula.
Jamieu se sve skristaliziralo: klupica, na -20, u parku sa splašenom junfericom i nije baš neko urnebesno iskustvo. Tada je odlučio da borbu s junfom prepušta drugima, a on od sad ide samo kroz utabane putiće.
I još mu uvijek nije jasno kak onda neko uopće može žensku silovati. To se skvrči ko kornjača negde, pa valjda moraju onda nekak pikati na slijepo. Ti psihopati kaj siluju sigurno imaju neke šiljate.

No, i tak je popračena dubokim mislima završila i ova današnja prijepodnevna šetnjica parkom.
Pouka dana: Svi normalni se u prirodi opuste. Oni koji se ne opuste, ne bivahu pojebani.

Voli Vas Vaš
Jamie Parizer

Jednom davno, u onim osjetljivim trenucima života, taman kad ti postane jasno da škola nije super nego da je to zatvor zbog kojeg se ne množeš igrati kad hočeš i da te tam non stop te neko gnjavi da moraš ovo, pa moraš ono, u Jamiev život došla je ona. Pokazali su mu je prvi put kroz prozor rodilišta .

Onakva crna, garava, ko mrlja neka u onoj bijeloj pelenici, izgledala je više ko neka nakaza nego ko njegova «mala sekica» kak su svi od početka forsirali da se to stvorenje zove.

Neznam zakaj, al od kad je to došlo u našu familiju, imao sam određen plan da to imidietli eliminiram. Jamie je mislil da je to sotona došla na svijet uništit njegovu mamu (budući da ju je tak unakazil da je ko balon izgledala i bljuvala celo vreme jadna), zatim njegovu finu skladnu familiju…i sve ostalo.

No, u početku, Jamie je prvo bio jako ponosan kaj je sad on kao stariji brat, a to ipak nosi neke prednosti. A onda mu je jednog dana postalo zabavno tu i tam malo trknuti to malo stvorenje…dok niko ne gleda…malo pljesnuti po glavi, pa recimo plašiti sa najodvratnijim facama na svijetu (© by Jamie), pa je onda došlo razdoblje guranja živih glista u kolica (tak da mala nije prohodala od straha pun kurac vremena), pa onda posipavanje papra i soli po podu, pa pustiš malu da puže po tome… i tak.

Što je Jamie bio stariji, sve mu je bilo zabavnije maltretirati to malo stvorenje. Na kraju je to bilo jedino kaj ga je zabavljalo. Lupkanje po glavi pretvorilo se u gurkanje niz stepenice, umjesto da radi odvratne face sad je pljuval u lice (drito u oko), i malo po malo, prolazilo je vreme. I mala je krenula u školu. Žena koja ju je dolazila čuvati više nije dolazila i tu se moglo nači puno vremena kad su se Jamie i njegova mala sekica mogli igrati.

Budući da je Jamie najviše volio udarati, on je čak izmislio i posebnu borilačku vještinu- MU TAI. Pravila su bila lagano lupati sekicu, pa malo jače, onda ona neko vrijeme (čitaj: od početka) moli da prestaneš, onda opet malo lupaš, pa se rasplače, onda opet malo lupaš, onda ona poludi (adrenalin) i počne lupati svom snagom tak da kak kod da ju lupiš-ništ ju više ne boli..., pa ju onda malo pustiš da se iživi…i onda ju prebiješ do kraja. To je Jamieu bila najbolja igra.

Kad je stara počela srati zbog «nebjašnjivih modrica» onda je Jamie izmislio novu igru. To je bila standardna igra skrivača sa jednom jedinom iznimkom. Prije nego se počela skrivati, Jamie je jednostavno rekao »ak te najdem-ubil bum te!»
Par put ju je našel, al nakon par dana, mala se tak skrivala da ju fakat nisi mogel naći. Jemput se jadna u dimnjaku zaglavila…o tome drugi put. Najdraže mu je bilo dok se skrivala ispod kreveta. Onda bi ju izvlekel van za nogu i malo gušil s jastukom. Isuse kak je to bil gušt.
Ali, nikad staroj nije ništ rekla…znala je da bu je Jamieva osvetnička ruka kad-tad snašla.

Pa onda recimo igraju Jamie i njegova sekica rukomet. Ona stoji na vratima i kao brani gol, a Jamie svom snagom gađa drito v nju. Kam god-glavno da boli. A njoj bed….. A nesme nigde jer bi se inače Jamie naljutil…a to nebi bilo bilo dobro..

Onda, kad fizičko maltretiranje više nije bilo zabavno, ni potrebno, jer je mala slušala sve kaj joj je rekel, Jamie je počeo sa psihičkim obrađivanjem i novom razinom odgoja.

Zamisli scenu: Jamie leži na krevetu, a sekica mu drži novine iznad glave da Jamie čita. Jamie fino leži i samo govori da ova okrene stranicu, pa da ne drma te novine…i tak. U biti, finta je bila da su se maloj tolko te ruke tresle da Jamie ionak ništ nije videl čitati, al mu je bil gušt.
Takvih scena bilo je milijun. Jamie je najviše volio činjenicu da je imal malog roba doma koji mu je složil sok il sendvič kad god bi htel, koji mu je išel u dućan uvijek kad je Jamie htel, koji mu je prepisival bilježnice od štrebera iz razreda (jer normalno, Jamie nije volio ići u školu).

Jadan Jamie je neki put bil tolko žedan da je sjedil doma u naslonjaču i bil u stanju sat vremena na sav glas urlati i zvati svoju sestru. Ona bi se naravno pojavila (makar je bila kod susjede-jer ju je bilo strah doma s bratom-neznam zakaj) i oduševljeno mu je poslužila sok. I otišla natrag. Onda bi je nakon tri minute Jamie ponovo zval da mu dođe staviti čašu iz ruke na stol-da se on bogec ne mora sagnuti.

Pa onda, za vreme rata, kad je svako imal po dve tri bombe doma i malo trotila, joj kaj je Jamie užival plašiti ju s tim. Više se nije ni vupala zaključavati u bilo koju prostoriju u stanu jer je znala da je Jamie dovoljno lud da raznese vrata. A tek zračna puška….Blažen onaj koji je to izmislil. Jamie je najviše volil pustiti sekicu da trči po dvorištu, a on bi je gađal s balkona na prvom katu. Osjećaj je koda si u čeki. Jebote gušta.

Ma joj, sad dok se Jamie zmisli koliko mu je njegova seka upotpunila djetinjstvo, uopće mu nije bed kaj ju ima. U svakom slučaju preporučuje svima. Stvarno je gušt.

Je, istina da sve dojde na svoje. Svojim militarističkim odgojem Jamie si je sestru pretvoril u Rambo žensku-stroj za ubijanje. To ima mišiće na mjestima di nisam nije znal da uopće postoje i sad on beži od nje da joj se slučajno ne omakne.

Mislim da je i ona sretna i zahvalna kaj ima tak dobrog i pažljivog brata koji nikad nije odustal od nje. Istina, Jamie je imal svoje načine koji su bilo malo drugačiji od klasičnog odgoja, i istina da je ona 90% svog života bila uvjerena da joj je brat psihički bolesnik, ali nema beda. Oni su si i dan danas brat i seka. Malo stariji i iskusniji. Hau vonderful!

Voli Vas Vaš
Jamie Parizer

Ako niste i sami takvi, onda ste sigurno u životu naletjeli na čovjeka koji gunđa da mu ide na kurac njegov rodni grad i da jedva čeka da se iseli iz njega jer su u tom gradu svi «zatucani», «konzervativni», nema se kaj za raditi, fali zabave, sve je uvijek isto. Uglavnom, grad u kojem žive je jednostavno prevelik ili premali za njih.

E, Jamie Parizer je, igrom slučaja, postao totalna suprotnost takvim ljudima. Već 6 godina, Jamie Parizer živi u «egzilu», kak u Hrvatskoj, tak i u inozemstvu, mjenjajući mjesta stanovanja ko obuću. Malo je na kontinentu, malo na jugu, malo u sredini, malo je u pizdi materini, malo je na otoku, i svugdje osim ne doma. A najradije bi htio biti doma, jer mu je «dom», onaj pravi dom, u najljepšem gradu na svijetu. Jamie Parizer jednostavno obožava svoj grad, ljude koji u njemu žive, svoje prijatelje , prirodu oko grada, kvartove, gradske »spike», jutarnju kavicu, nogometni klub svog grada….Ljudi moji dragi, sve bi dao da se mogu vratiti odmah.

Ali, kaj češ, sve ima svoju cijenu. Jebi ga, tu je posel za mene i dragu, tu je bila prilika, i nije bilo druge nego pod spikom da je ovo samo privremeno, zabiti se u govna i sad tu čepiti i čekati na priliku za povratak kući (moja draga je isto iz mog grada).

Vjerujte mi, Jamie je sve vagnul, i pluseve i minuseve, i skužil je da je najbolje pretpeti neko vrijeme, bar dok ne skupimo dovoljno iskustva za neki bolji posel doma. Bez posla nema kredita. A bez kredita nema moje kućice, moje slobodice. Jer Jamie Parizer je čvrsto odlučio da se ne vraća doma mamici i tatici. I tak.

A u tih 6 godina, ajoj kaj je sve Jamie Parizer doživel. Stvarno je imal priliku živeti u svakavim sredinama i naučil je puno puno korisnih lekcija.

Naprimjer, ako si kontinentalac a negdje si u dragoj nam Dalmaciji, nikad, ama baš nikad nemoj reći da ti je zima. O, ne ne, odma si kreten i odma ti svi odmahuju s glavom i govore:» Ma vama kontinentalcima je uvijek zima, vi niste navikli na buru. A, čekajte, čekajte samo vi, dok zapuše bura, budete vi vidli kak tek može biti hladno. I sve to tonom koda sam najveća papčina na svijetu jer mi je zima. Normalno, njima nikad nije zima. Njih su ko male puštali da goli usred zime trče po buri da ih malo ojačaju. Oni su navikli na to. Ma jebem im.

Onda, ako slučajno dođete na novo radno mjesto, i ljudi s kojima radite izgledaju ko kandidati koji već 10 godina čekaju na red u staračkom domu , onda nikad ama baš nikad nemojte reći da se nekej može bolje napraviti. Ni slučajno! To automatski aktivira njihov nemaš-ti-pojma okidač i jedino kaj ti preostaje je čekati sat-dva ili do kraja radnog vremena, da ti oni objasne kak se to radilo dok su oni bili mladi, pa kak sve ovo novo ništ ne valja, pa kak su oni morali raditi ovolko ili ovolko. Ili rečenice tipa »di si ti bio dok sam ja….! Illi «javi mi se dok buš ti napravil to i to…..to sam ja sve sam…» pračeno onim famoznim «no, stvarno, pogledaj me kak sam najpameniji!» klimanjem glave. Ajoj. Užas. Nije dobro ni reći da neznaš jer onda budu te prihvatili ko dugoočekivanu žrtvu. Pa budu te onda lekcijali od A do Ž. Jer svi ti ljudi imaju potrebu objasniti nam da njihov život ima smisla, oni su postali profesionalci u kaj ja znam, pečenju palačinki, ili razvrstavanju faktura po registratorima. Mislim, najbolje je šuteti. Ovo baš nema veze s podnebljem, ali jebi ga, nakupilo mi se svega i svačega.

Onda, recimo, kao se slučajno nađete u maloj otočkoj sredini , u malom mistu, nikad nikad ne tračajte. NIKAD! Tu se sve dozna, i kaj je najgore, oni nadodaju još svakakve izmišljotine. Kružile su priče da se šef moje firme zaljubil u tajnicu druge firme koja ima 2 djece s drugim mužem, a prvi ju je ostavil zbog neke doktorice koja je prije lječila njezino djete s prvim mužem koje je imalo kroničnu upalu pluća i da nije bilo moje susede koja im je našla vezu u Švicarskoj, to dijete nikad nebi ozdravilo. A vidiš, spasili smo mu život, a sad se mali drogira . Vidla ga je čistačica neki dan da se družil z onim narkomanom, a čul sam i da je bil u komuni. Kužiš, a istina je da se je ta famozna tajnica u biti žena koja se oženila samo jemput i da je sretno oženjena i ima dvoje djece iz tog braka, od kojih jedan, taj koji se navodno drogira, išel na faks u Zagreb, a svi su srali da je u komuni. A taj za kojeg ti svi govore da je narkoman ima dugu kosu . Mislim, stvarno. Bolje se ne mješati.

Kaj se podstanarstva tiče, jedno je pravilo: NIKOM NE VJERUJ JER SVI ŽELE SAMO TVOJ NOVAC! Eto.

Mene je uvijek čudilo kak to da sam živel u najjužnijem gradu (pogodi koji) 5 godina i da me nijedan susjed nije pozdravljal. Kaj je najgore uopće ih nisam nikad ni videl jer svi imaju ogromne ograde koda bu ih neko z minobacačima napal. Kod nas doma se odma zna da si novi u vulici i odma te svi pozdravljaju i za čas se znaš sa svima. Doneseju ti i kolače koji put, a neki put si najdeš i ekipu među susjedima. A tam-ništ. Čoveče i ljudi kod kojih sam živel u kući me nikad na ručak nisu pozvala niti su mi ikad od rođendana donesli komad kolača ili torta, niti ništ domačega…NIŠT! Jebote gostoljubivost.

Joj, dobro, da vas više ne gnjavim.Očito imam napad nostalgije. The big one. Ajde, još malo….još samo malo…

Voli Vas Vaš
Jamie Parizer

Jamie Parizer je poluretardirano prase koje još uvijek nema pojma o html sranjima i o uređivanju bloga. Zato, ohrabren linkom na blogu drage umbrelle, po prvi puta pokušava unesti malog krepuškola na ovu stranicu. E pa, drž fige!

Dragi moji!
Pokušajte se sjetiti onih davnih vremena kad ste zajedno sa tetama u vrtiću pjevali vesele pjesmice. Kad ste jurili na sve strane, malo se sprotrli tu i tam… kad je bilo prihvatljivo, pa čak i simpatično pjevati Tajči ili Nove fosile… Kad smo se kupali goli sa mamama i tatama. Kad smo radili dvorce u pijesku. Kad smo skužili da imamo pišu ili pipicu. Kad smo se igrali dućana, ili doktora…

E da, bilo je to stvarno lijepo vrijeme. Sad se vi sigurno, omamljeni sjećanjem na svoju bezbrižno djetinjstvo, pitate zakaj vam sad to Jamie spominje. E pa, dragi moji, svi smo mi u početku bili mali peverznjaci, a to je stvar koja nikako nemože promaći tabuičaru kao što je to Jamie Parizer. O tome nitko ne priča. O tim počecima otkrivanja naše spolnosti.

A ima nas svakakvih. Od onih koji su se, po skrivečki, «bacali» na svoje medeke i lutkice u sobi, onda onih koji su već u vrtiću drkali na porniće. Pa onda oni koji su si gurali svakakve predmete u novootkrivene tjelesne otvore. Bilo je tu i orgijanja sa prijateljima iz razreda, sa susjedima, ekipom na moru, pa čak i bližim rođacima…prva homoseksualna iskustva.. Da, da, dragi moji…svašta smo mi, mali perverzanjaci bili u stanju raditi.

A od kud nam te ideje? Možda baš jer smo virili kroz prste dok su nam starci rekli da zatvorimo oči na neku sosnu scenu na TV. Možda jer smo listali bratove «zabavne» časopise dok njega nije bilo. Možda jer smo već rano otkrili tatinu kolekciju pornjave u samom dnu njegova ormara. Ah, milijun razloga dragi moji, milijun.

Onda je odjemput došel sram jer smo znali da to kaj radimo nije baš O.K. To je bilo zabranjeno. Taj sram nas je potpuno zahvatil. Nema šanse da nas je neko više nateral da se kupamo goli. Nema šanse da mama ili tata idu s nama u kupaonu. Nou vej. I curice su se počele sramiti zbog istog razloga, ne samo dečki. I one su imale svoje «orgijice». I tak da su curice počele skrivati svoje pipice i cicice, a mi smo lagano postali sve više zainteresirani za njih. Jer normalno, «zabranjeno voće» je najslađe.

I nije čudo da se naveliko počelo sa erom drkanja.
Umjesto knjigice u ruke- idemo si odcepat koju rundu. Umjesto običnog pišanja-drkica na WC-u. Umjesto spavanja-drkački maraton. I samo drkanje, drkanje….dragi moji. Cijeli dan, svaki dan…Koja je to forma bila. Da Jamie Parizer ponovno dođe u takvu formu trebalo bi neko vrijeme meditirati uz par kvalitetnih porno masterpiece filmova. I normalno, prije toga apstinencija od par godina i onda fino servirana nagužena Amazonka koja urla «Jebi me Parizeru!!!Jebi me!» he he he he

Ma dobro, dragi moji, svako od nas ima svoju priču kaj se tiče tog «radoznalog» perioda u našem životu. I Jamie Parizer ima par sočnih trenutaka za zaboraviti. Ili zapamtiti. Neznam kaj je bolje. Jamie Parizer samo Vas je htio podsjetiti da svi mi imamo male tajne i da se svako od nas srami baš tih prvih avanturica.

Do sljedeći put, razmislite si malo o tome kak je bilo dok naš bitak ne poznavaše pojam srama. I kak je super da je ovo ipak tabu tema. ;)
Voli Vas Vaš (veveve)
Jamie Parizer

Hoćemo Tabue! Hoćemo!
E pad kad ste ste već tak navalili, Jamie se vjerno klanja i kreće u nove avanture u okršaju s tabu temama.
Danas:

Pišanje u kadu
Dragi moji, svi mi znamo da je divno, nakon napornog dana, ili ako smo stvarno «igr» onda ujutro prije napornog dana, otvoriti slap bistre i klinički pitke vode(sa prihvatljivom koncentracijom nitrata) i pustiti da teče u prostranstvo naše kade.

Taj događaj je sveti ritual - jedan od onih kojem čovjek ostaje najduže vjeran u svom životu (barem do faze dok se ne nađe u podstanarskom stanu, bez kade, bez prebite pare i s bojlerom od 5L).

No, u biti, svi mi znamo taj osječaj.
Voda teče….kada se puni, ooooOOOooOOOooOOooooo mjehurići of fine pjene za kupanje se dižu i dižu, OOOOooooOOOOOoooOOOOooOOOO prekrivaju površinu vode ooOOOOoooo A mi lagano skidamo komad po komad odjeće; oznojenu majcu, blatne hlače, smrdljive gače, toksične čarape… ooooOOOoooo Jedva čekamo da se bacimo u tu divnu smjesu za opuštanje.oooOOOOoooo

I kad je već sve spremno, Jamie Parizer se najčešće nađe u situaciji da je voda prevruća. E jebi ga. Slijedi puštanje mrzle vode dok se ne stemperira na razinu prihvatljivo kipućeg i onda dugo očekivani BBBBBLJUUUĆćććć….

Jamie Parizer sav se naježi od same pomisli na dodir tople tople mekane vode(sa prihvatljivom koncentracijom nitrata) i njegovog ozeblog i iscrpljenog tijela. I ono lagano grebuckanje po leđima od soli za kupanje koja se još nije do kraja otopila. JOJ LUDNICA…

No, dosta o tome. Jamie je tu da priča o onome što slijedi. Pa ovako. Ja neznam koliko dugo vi volite biti u vručoj vodi. Kod Jamie Parizera je to povezano sa zanimljivosti štiva koje on obavezno ponese sa sobom. Inače mu je predosadno i kupanje traje jako jako kratko. Ali, zna se zalomit da Jamie Parizer naleti na neki zanimljivi roman ili recimo ultra interesting članak u Playboyu...i onda lista, čita, sav se udubi…a kad voda postane prehladna…natoči vruču….kad je prevruče-natoči hladnu.
Uz svo to natakanje, nakon nekog vremena neminovno je ono stiskanje u mjehuru…..Piš piš….PIŠA MI SE!!!. E pa bed. Neda ti se dizati nikam….u kadi je super… WC je hladni…ti si cijeli mokri….vani je zima…još ako imate odvojene WC i kupaonu…Kaj sad?

Jamie Parizer u toj situaciji, nježno sklopi okice i opusti se….PPPPPIIIIIIIIIŠŠŠŠŠŠ….
Mislite si sad…joj odvratno, ali koliko od vas to ne radi tu i tam? Ha? Da vas sad čujem? Koliko od vas to nikad nije napravilo?

Druga je stvar recimo pišanje u kadu za tuširanje.
Jamie Parizer, kad se tušira, onda znači da je u žurbi-inače uvijek odabire opciju kupanja. Tu već dolazi do poklapanja više okolnosti:
1. Žurba
2. Nije bilo vremena za pišanje prije tuširanja
3. Neće biti vremena za pišanje poslije tuširanja
4. Voda fino teče i teče i jednostavno zove žuti mlaz za pojačanje...
5. Ako se dobro cilja može se pogoditi odvod od kade

I ono kaj slijedi je zaklapanje okica… Jamie Parizer neki put čak i uživa dok mu se vruči žuti mlaz slijeva niz nogu. A negdje je i pročitao da je pišalina vrlo zdrava za kožu. Pogotovo problematičnu. Aha. Pa, kreme, recimo onaj Eucerin (tak je bar Jamie čul) se radi na osnovi kemijski proizvedenog urina. Kemijski proizvedenog….ujfu! Jamie Parizer je samo za prirodne stvari pa tako i prirodni urin, koji je daleko zdraviji od onog proizvedenog u laboratoriju.

E, sad kad smo mi sve to lijepo objasnili imamo i par situacija u kojima čak i Jamie Parizer zna napraviti pizdariju. To vam je onda dok vama draga i intimno bliska osoba odluči zauzeti ono slobodno mjesto u kadi (za koje još uvijek nisam siguran da to uopće postoji) pod izlikom da je romantično ležati u otopini smrada svog partnera. Što sad? Pišati ili ne? NE! NE, NE i NE! Ma koliko vi voljeli svoju dragu, i željeli joj samo dobro za njezinu problematičnu kožu….NEEEEE.
Al neki put ipak malo pobegne. To je onaj rebel without a cause koji čući u svakom od nas. U tom slučaju je najbolje prešutjeti, i naliti malo eteričnog ulja lavande da se ne osjeća smrad. Boja je objašnjiva sa naslagama smrada koje su se otopile s nas.

Jamie Parizer sa voljenom osobom to na očigled radi samo u tuš kadi. Onda su pojmovi Priroda (prirodni urin) i Društvo(vaša draga) čvrsto povezani kako su nas i učili u osnovnoj školi.U tom slučaju sve isteče i takav piš zahvat je prihvatljiv. Najdraže mi je i dok se moja mala raspali pa onda i ona pokušava ciljati odvod od kade…Ah ti gušti zajedničkog tuširanja…

Svi oni koji se sad nekaj zgražaju, znam da i oni imaju svoj «piš priču». I da i su i oni bar jednom u životu prožvakali svoje šmrklje:)

Pozdravlja Vas vaš Jamie Parizer s porukom:
Ostanite vjerni prirodi!

Jamie Parizer je znao od samog početka. Njegova Nostradamuska predviđanja su se ponovo obistinila.
Jamie Parizer jučer je gledao film, koji mu je, točno u pravi tren otvorio oči. Arnie the Gouverner u End of Days suprostavlja se ljudskoj reinkarnaciji sotone...bla bla....

U filmu je ključna stvar rečenica iz Otkrivenja (20,7) u kojoj piše da će se sotona, kad završi tisuću godina raspizditi i zavladati zemljom i da će zaratiti 4 zemlje.... E, radnja filma je smještena u zadnjih par dana 1999 godine,kad svi s nestrpljenjem čekaju kraj prošlih tisuću godina...Jedino neki tam u Vatikanu briju da bu sotona došel...I fakat sotona dojde. No, tolko o filmu.

Sad paralela. E pa, neznam koliko od vas spada među belivere i koliko vjeruje onome što je napisano u Bibliji. No, kak god bilo, nije to sam tak tam napisano bez razloga. Ja, osobno, kak mi paše, neki put vjerujem, neki put mislim da je to onak nekak figurativno i da su sigurno nekej krivo preveli pa "nemre biti". No, u biti, Jamie Parizer je jučer shvatio da je reinkarnacija sotone stvarno zavladala svijetom 2000 godine, kada je "završilo tisuću godina" i to na predjedničkim izborima na Floridi. Da, dragi moji, proročansto se obistinilo. Ovi izbori prije par dana samo su potvrdili da je zlo neiskorjenjivo i da se zlo nemože potući sa zlom (Kerry), nego samo sa dobrim.
Zato predlažem da sljedeći kandidat za na sljedećim izborima za Američkog predsjednika bude Mel Gibson. Zakej?

1. zato jer je glumac a to je u zadnje vrijeme "in".
2. zato jer je u filmu totalno rasturil Isusa, pa bu mu valjda išlo i rasturavanje "mračnije strane"
3. zato jer je navodno prosvjetljen
4. zato jer ima gipsa
5. zato jer je vrijeme za nekej čemu se niko ne nada
6. zato jer Jamie Parizer misli da je to dobra ideja
7. zbog Mirjane

Eto, izgleda da je i Jamie Parizer, vidno isprovociran sadašnjicom, odlučio odškrinuti kamen svog groba i ponovno se vratiti među žive!
Pozdrav!
Vaš Jamie Parizer

I Jamie Parizer jedan je od onih koji se s entuzijazmom prihvate nekih stvari, i onda, nakon par dana, kad entuzijazam nestane-sve po starom. Tako je i Jamie Parizer izgubio volju pisati ovaj blog. Zašto da ga piše?? Ionako nitko ne čita, a sam sebe ionako cijelo vrijeme sluša.
Ništa.... do nekih boljih vremena, Jamie Parizer napušta našu lijepu zamlju i ide u toplije krajeve (tam di lastavice fertiliziraju poljoprivredne površine). ADIJOS!

Dragi moji čitaoci (vas dvoje-troje), Jamie Parizer zna da smo svi mi ljudi, znatiželjni do ubiboga i glupi do iznemoglosti i da svi mi imamo neke stvari o kojima baš i ne volimo pričati u javnosti i sramimo se jer je to stvar tipa ujk, fuj, «ja to nikad nebi» ili «ma to samo kreteni rade». No, Jamie Parizer najviše voli pričati o takvim stvarima. Pa evo počnimo sa temom:

Sranje na javnim WC-ima.
Svaki čovjek voli srat u svoj domaći WC.To je činjenica. Jednostavno je najljepše skipat se tamo gdje je njegova guzica već reljefno utisnuta u dasku. Naša domaća WC školjka prilagođena je našoj guznoj flori te nema šanse da bi tamo mogli pokupiti neku neprijateljsku bakteriju koja bi nam mogla razvaliti šupak ili sjebati nam genitalije u nepovrat.

Naša Wc školjka mjesto je opuštanja. Zadovoljstvo nam je sjest na nju, i dugo, dugo ju zagrijavati. Ponekad ponesemo nešto za čitati (u Jamievom slučaju obavezno) a ponekad uzmemo nešto za popit, pa čak i pojest…jer ko zna koliko ćemo se dugo zadržat ovaj put. Što se čitanja na WC-ju tiče, Jamie Parizer ne može niti zamisliti jedno sranje bez pristojnog štiva. Neki put uzme roman, neki časopis, u nedostatku boljeg materjala zametne se tu i «nikad je nebi pročitao» knjiga ili križaljčica. Jamie Parizer izbjegava novine tipa Vjesnik, Jutarnji….zbog formata. Jamie u biti ni ne čita novine nego lista, lista, lista i dok nađe nešto prigodno, onda se skipa i to je to. Jamie Parizer je već otišao tako daleko da je to njegovo sranje uz čitanje poprimilo razmjere Pavlovog uvjetovanog podražaja. Dovoljno je da Jamie Parizer samo vidi novine i odma mu se prisere. No, ajde, dosta o toj idili naše kućne školjke (Jamieva ima i ime- MIRKEC).

No, što ako igrom slučaja mi nismo kod kuće a počne šarafiti tamo gdje ne bi trebalo? Ajde, ako je u naturi, naći ćemo par prikladnih listića i nema frke. Neki put, to je zaista divni doživljaj. No, usred grada, usred posla, usred ljudi, ….a šarafi….šarafi……joj joj joj…..di sad?? Ajmo na najbliži WC i jebi ga…idemo s njim van.

Jamie Parizer strašno je oprezan i pretpostavljam da je tako i većina naših sugrađana, on nikad ne sjedne na dasku u javnom WC-ju nego cilja i gađa s visoka, u položaju u kojem se Terminator izdiže dok dolazi na zemlju (naravno, obučen). No, tu su moguće već dvije situacije. Imati dobro, čvrsto i solidno govno ili Mirjanu (štakorica iliti proljev). U prvom slučaju, kada je govno solidno, najgora stvar je onaj špric o kome priča Annie De Meni kada govno bljučne u vodu i pošprica te po guzi, a zatim i zvuk «pljop» koji se proširi javnim WC-jom ko na zvučnike. «Pljop» i nije tako strašan ako znamo da smo sami na WC-ju i da nitko ne ćuli znatiželjne uši ispred naših vrata.

No, u drugom slučaju, ako je u pitanju Mirjana, jako je teško naciljati. Mirjana izlazi van u pravocrtnom mlazu koji iz guzice izlazi pod nezgodnim kutem a može izlaziti i u širokom «špric na sve strane» mlazu. U svakom slučaju, mogučnost da komplitli zaseremo WC-školjku je ogromna.

E sad, nakon okršaja s govnom, sljedeća situacija s kojom se svi mi suočavamo na javnom WC-ju je posezanje za papirom. U najboljem slučaju, rola mekog troslojnog WC papira je nadohvat ruke i sa njom možemo udovoljit našoj iscrpljenoj guzi ili malo upristojiti školjku u slučaju da je Mirjana napravila svoje. Lošije je recimo dok je available samo onaj crveni krep papir u listićima. Ko je to uopće zmislil? To grebe a nit ne briše kak treba. Ma žasu. Ali, dobro, ni to nije tak bed jer bar ima papira. Ali kaj ako nakon kipanja posegnete za papirom i…..NIŠT! NIŠT! AAAAAAAAAAA. Gazda WC-ja štedi ili su opet neki studoši ukrali papir da doma ne moraju kupovati. U svakom slučaju-panika je neminovna. No O.K. Cure se tu obično snađu jer one često nose maramice. Te maramice nužno su im potrebne da se obrišeju nakon piškenja u prirodi. Jamie Parizer ne treba takve stvari i on samo stepe svog REEBOKA. Ali zato i nema maramica kad mu trebaju.

E, i kaj sad. Usro si se, možda čak i katastrofalno uneredio školjku sa vanjske strane, a nigdje papira. Jamie Parizer u takvim slučajevima kuca na vrata i pita čekajuće sugrađane dal ko ima papira. U slučaju da je sam, Jamie odškrine vrata i pogled baci na umivaonik i traži one papire za ruke obrisati. Ako su tamo, polučučeći, zatvorskim hodom, odskakuta do umivaonika i na brzinu uzme papire i stvar riješena. No, u toj situaciji izlaže se opasnosti da neka duša koja isto treba kipati uleti u WC- u tom trenutki u baci pogled na Jamievu usranu guzicu. Uf…sramote…

A, da se mi vratimo korak natrag. U slučaju da nema WC-papira,u slučaju da nema ljudi, u slučaju da nema papira za ruke, u slučaju da nema ničega!!!! E sad. Dal obuči hlače na usranu guzicu i smrdeti ko usrana beba ili smisliti nešto drugo? Definitli nešto drugo.U nedostatku boljeg rješenja, Jamie Parizer vlastitom rukom briše guzicu, navlači hlače na sebe, izletava iz WC-ja i pere ruke najjačim mlazom kipuće vode. Ne jede ništa cijeli taj dan, a rukuje se samo sa ljudima koji su to «zaslužili». He he he

A još je jedna stvar na koju treba misliti. To je neizbježan smrad. Koliko vas je bilo u javnom WC-ju, kad ste se israli i podmetnuli plisku bombu ili ste recimo prdnuli ko svinja (slučajno je izletelo)? I bed vam je bilo izači van jer će onda svi znati ko se to tako govedski usrao i ko to prdi u javnom WC-ju. Stvar je lako riješiva u slučaju da ima više kabina. Onda možeš jednostavno čekati u svom smradu da se masa preraspodjeli u okolne kabine i izletiti van dok je čisto. No, ako je jedan ne jedan, onda nema druge nego otvoriti širom vrata i uzdignute glave i šerifofskog stava, ošinuti sve pogledom «JA SAM NAJVEĆI SERATOR NA SVIJETU!» i ponosno odmarširati prema izlazu - bez pranja ruku (osim u slučaju da ste rukom obrisali guzicu)

Voli vas Vaš

Jamie Parizer (give me five! :)

P.S. Čučavci su priča za sebe…

Jamie Parizer konačno je odlučio otkloniti golemu čeličnu zavjesu sa kontemporarnih tabu tema suvremenog sarmojeda.

U ovom trenutku Jamie Parizer gleda u zelenu bogomoljku koja se već pola sata neuspješno pokušava popenjati na zid i razmišlja o nevjerojatnoj upornosti tog malog odvratnolikog bića. Pa se prisjeti svog zadnjeg iskazivanja upornosti.

Bilo je to u srednjoj školi kada je Jamie Parizer svim silama odlučio sebe poštediti od neumoljivog terora isfrustriranih psihotika. I, prisjeća se Jamie, bila su to lijepa vremena. Kada umjesto filozofije-Jamie na kavu. Umjesto testa iz povijesti-Jamie s ekipom gleda film. Umjesto tjelesnog-Jamie se truje drogama. I tako.

Pitate se gdje je tu upornost?
E pa, gledajući sve to samo korak dalje, trebalo je sve to uspješno opravdati. A to je bilo gotovo nevjerojatno. Isto ko i vrh zida za ovu bogomoljku. I, vjerovali ili ne, ali Jamie se uspio izvuć bez neopravdanih. Istina, njegove metode privukle su svekoliku javnost te je njegova vještina zadivila i najpametnije umove. Uskoro, Jamie je bio taj kome se cijela škola obračala za ispričnice. Stvar je otišla toliko daleko da je Jamie Parizer izmislio i vlastitog doktora (Mirko Sekelj dr. med. spec.) koji je s vremena na vrijeme mijenjao specijalizaciju od kirurga do neurologa. U planu je bilo izmišljanje i vlastite klinike sa posebnim logom, lako izradivim žigovima i razumijevanjem za sve kojima je potrebna pomoć u kritičnom trenutku.

No, sve je to palo u vodu jednog dana kada je biserica iz razreda gajbi iz tjelesnog dala ispričnicu, model 329PH, unikatna izrada, potpisana vještačkom imitacijom doktorskog potpisa izmišljenog kirurga...a na njoj, pod opis bolesti- šifra za menstrualne bolove. Zaključujete, kirurg i menstrualni bolovi baš i nisu spojive teme, osim u slučaju da je kirurg žensko i sama pati od navedenih bolova ili možda ako je riječ o nespecifičnim bolovima koji se liječe po principu horor filmova.

I nebi bilo bed da gajba iz tjelesnog nije svojim limitiranim profesorskim intelektualnim kapacitetima prodrla do domene liječničkih šifri opisa bolesti. Situacija je bila kritična. Uskoro, počeli smo padat jedan za drugim. U svom tom mračnom razdoblju svatko se spašavao kako je znao. Manje se oboljevalo, više je bilo hakli, a sidrom neobjašnjive šutnje za katedrom lagano se proširio. No, Jamie Parizer nikada nije bio otkriven. Obećao si je da će sada biti uporniji u istraživanju boljih načina bijega iz edukativnih ustanova. Eto, toliko o upornosti čovjeka.

Jamie Parizer ostao je zatečen prizorom bogomoljke koja ga sada gleda sa sredine zida i pomisli kako smo mi ljudi zapravo strašno neuporni. U biti, jako smo uporni, ali samo kad su stvari tipa laž, prevara, lijenost i strah u pitanju.

A mala bogomoljka, uporna u svom nevinom nastojanju da vidi kak izgleda dvorište s vrha zida, oličenje je neostvarenog ljudskog ideala, prisutnog samo kod Nobelovaca i drugih svjetskih dobročinitelja. A mi, ostala gamad, sebično gledamo vlastitu korist i uporni smo jedino u tome.
Vauuuuuu. Što je Jamie Parizer pametan.

Nego, da se vratimo mi zabranjenim temama o kojima sam želio danas pisati.
Ali, možda je bolje da to ostavim za sutra. Za danas je dosta filozofije. Imajmo svi mi danas malu bogomoljku u mislima i pokušajmo biti ko ona- zeleni, ružni, ukočeni i uporni.

Vaš Jamie Parizer

gle, znam da si u krcu u zadnje vrijeme i ono, kaj ja znam, da si tam u smradu zgnječena skupa sa smrdljivim susjedima. Ma sve kužim. Al daj jebo te, pa nemoraš me zamarati sa tim svojim kretenizmima. Maltretiraš me svaki dan sa "Draga Kitty, Draga Kitty...". Oš prestat? Mislim stvarno, daj si nađi neki hobi, šaraj po zidovima, prdni tu i tam pa nek svi pogađaju ko ga je strefil. Guli koru od jabuke pa radi figurice iz toga. Igraj se pasijans ili čovječe ne ljuti se. Hmrla buš za koji dan, a ti umjesto da siz d dej, jedino kaj radiš je to da me deprimiraš s tim svojim mislima. Paj daj se malo trgni. Život je lijep! Sloboda leži unutar čovjeka! Go wild! Odi malo do tog zabarakadiranog prozora, pokaži svoje pubertetske cicice naprijatelju..možda ti se smili. Uzmi malo nožić pa rezuckaj okolo. Kaj ja znam..najdi si nekaj. I daj se već jemput drmni s tim klincom. Kaj, nije valjda da te ne zanima kak je to? A mali si ga već cepa na tebe naveliko.
O.K.? Me kužiš?
Zato prekini sa tom deprom i javi mi se kad buš bolje (ak doživiš).
Pozdrav iz Tenerifa,
Tvoja Kitty

Bijah slijep a sada vidim. Je, je, istina je to. Nakon dugog lutanja u tami (nemože se to nazvati ni život), nakon toliko neprospavanih noci, slavni Jamie Parizer dobio je novi razlog da živi. Dragi moji, i to ne bilo kakav razlog nego onaj egzistencijalne prirode, bez kojega nebi imalo smisla puštati vodu u Wc-ju.. No, da nebude sve to tako ko grom u koprive in medijas res, da Vama vaš Jamie Parizer objasni o čemu je stvar.

Bilo je to jednog i ne baš tako sunčanog dana, u ono vrijeme dok se Jamie svakog dana budio sa novim gnojem na licu, kada ga je usred jedne obične šetnje presrela misao. Više je to bilo pitanje nego konkretna misao . I Jamie počne razmišljati… i njegova ga mašta odvede u daleke sfere , pa čak i predaleke tako da to pitanje ostane neodgovoreno. Nakon nekog vremena i zaboravljeno.

No, jednog drugog dana, malo duže vrijeme nakon prvog incidenta sa gore navedenom mišlju, usred nedužnog čina masakriranja šljive u knedli, dođe još jedna misao. I ovo je bilo više pitanje nego konkretna misao. I onda se Jamie sjeti da je već prije bio u sličnoj situaciji. I neko je vrijeme trebalo da se Jamie Parizer sjeti onog prvog pitanja na kojeg još uvijek nije znao odgovor. I odlučno, naoružajući se djetinjom znatiželjom protiv neznanja krene u traženje odgovora na svoje pitanje.

Jamie se prvo sjeti svog sveznajučeg Roditelja koji zna Sve. I oči u oči, u jednom prigodnom trenutku za vrijeme ručka, Jamie pita svog Roditelja: «Očeljube, jel ti možda znaš zašto na kolima hitna pomoći piše ĆOMOP ANTIH?» I Roditelj se sav izbezumio. »Odkud sad to glupo pitanje. Pa normalno da piše naopačke da se vidi iz zraka,helikoptera i tak.» I Jamie sav sretan visoko poskoči zadivljeno gledajući u svog Roditelja koji uvijek zna odgovor na sve. I taj dan prođe u miru i tako dođe i večer a sa tim i vrijeme da Jamie Parizer odmori svoje umorno tijelo.

I leži tako Jamie Parizer u polumraku sobe i čeka da se vruči čaj na noćnom ormariću ohladi na prihvatjivu temperaturu prikladnu za nježno ispijanje. Kad odjednom. PA TU NEMA LOGIKE!!! Iz zraka se vidi isto naopačke! I odmah Jamie Parizer krene sa isceniranjem vozila hitne pomoći u sceni tipa Matrix (ona dok se jedan prizor gleda sa svih strana) i nedvojbeno zaključi da je u pravu. ĆOMOP ANTIH i iz zraka znači ĆOMOP ANTIH. A i ako je to već za elijene i pilote, zašto onda ne piše na krovu vozila? I tako Jamie Parizer u trzavici punoj misterije probdije tu noć i propsuje sve živo ujutro prigodom posjeta kardiologu (7:12). I tako to pitanje postane još nespretnije za nenametljivog sustanara svakodnevice. Jamie Parizer tada odluči da će posvetiti svoj život odgonetanju misterija hitne pomoći. Jedno bijaše sigurno, Jamie više nikad neće ići doktoru tako rano ujutro nakon neprospavane noći.

Tog popodneva Jamie odluči presresti Listeka sa pitanjem istim. I Listek sav siguran u sebe odgonetne: «Ma to ti je zato jer oni tam nalijepe krivo, a mi nemamo novaca, pa kupujemo 'robu' s greškom.» Jamie posveti par trenutaka toj misli. No, iako Listekovo objašnjenje primamljivo zvuči, Jamie Parizer ga odlučno odbije ne gubeći nadu u nesebičnost hrvatskog zdravstva. Nato Listek ponosno prozbori: « Istina će te osloboditi» i ohrabri Jamie Parizera na daljnje traženje slobode.

Nekoliko dana kasnije, Jamie Parizer ponovo sretne svog Roditelja na travnjaku te krajnje iznenađen bijaše svjedokom nametljivog nesmješnog humora sa strane Roditelja. Nit je tražio to nit je zaslužio. I tako Roditelj na travnjaku dobaci: « Ha ha to ti je za one koji su ludi da dok ne vide pročitati da skuže da su ludi ili oni koji su vudreni u glavu da onda vide kaj piše.» Jamie ne rekoše ništa. Roditelj tada, potaknut šutnjom krene u prepričavanje iste te šale pokušavajući objasniti da lud vidi ono kaj je krivo koda je pravo po sistemu – i – daju +.» I Jamie u nakani da ne povrijedi osjetljivo srce Roditelja istisne smiješak tipa «u slučaju nužde» i nastavi kositi.

I tako, dan za danom, Jamie se susretao sa neshvaćanjem, neznanjem i lošim humorom okoline. I odluči da to, kao svako malo dijete, potisne duboko u svoju podsvjest. I nebi to bilo uopće sad važno da se danas, u jednoj prekretnici života, čisto slučajno, između dva dima cigarete, Jamie Parizer nije prisjetio te nedovršene stavke u njegovom životu. I odmah, kao tane što izleti iz napete puške nakon pritiska okidača, Jamie Parizer iznenada postavi to pitanje suvozačima u autu. I isto tako ko iz puške (iako malo manjeg kalibra), doleti smiren i precizan odgovor. «Pa to ti je zato da vozači mogu u retrovizoru vidjeti kola hitne pomoći u slučaju da ih dotična dostižu jureći i blješteći vriskavim svjetlima, te da ih u tom slučaju, propuste ispred sebe po hijerhiji zvanoj pravo prednosti ." Sjedi 5 . Jamie Parizer odjednom prestane disati ne vjerovavši kako to da evo, baš sad u tom blesavom trenutku između dva dima cigarete, njegova maglica razjarenih misli napokon nađe počinka. I ne preostaje mi ništa nego reč: «Hvala ti Žare!»

Ova priča samo je podsjetnik da sve kad tad dođe na svoje dok se najmanje nadaš.
Voli vas Vaš
Jamie Parizer

Postovana nacijo!
Nakon dugo vremena konacno i jedna vijest ugodna uhu, oku, pa i jetri. U svom pohodu na vrhunce globalne ekponiranosti, nasu malu nedođiju posjetio je i Jamie Parizer. Jamie Parizer godinama se skrivao od javnosti i u jednom odlucujucem trenutku odlucio je otvoriti bespuca svoje unutrasnjosti i i nama, obicnim smrtnicima predstaviti svoju neopisivu osobnost. Krajnje je vrijeme, dragi moji, da upoznate i to malo zeleno bice.
Vaš Jamie Parizer